Zlato je u 2025. poskupelo za oko 64%, dok je klasična oročena štednja u evrima donosila oko 3% godišnje. Na papiru je razlika ogromna. U praksi iza nje stoji i razlika u riziku, koju mnogi preskoče kada prave računicu.
Ako imate 1.000, 5.000 ili 10.000 evra i pitate se koliko taj novac može da zaradi za godinu dana, odgovor zavisi od dve stvari: gde ga stavite i koliko pada vrednosti možete da podnesete. U nastavku su konkretni iznosi za najčešće vrste ulaganja koje su dostupne građanima Srbije.
Ključne tačke:
- Oročena štednja u evrima donosi oko 25 evra neto na svakih uloženih 1.000 evra.
- Kamata na dinarsku štednju i prihod od državnih obveznica se ne oporezuju, pa ceo prinos ostaje vama.
- Državne dinarske obveznice trenutno nude najviši sigurni prinos, oko 5% godišnje.
- Pojedini investicioni fondovi u Srbiji su prošle godine doneli između 4% i 6%, ali bez garancije.
- Zlato i akcije mogu da donesu najviše, ali za godinu dana mogu da završe i u minusu.
- Što je iznos veći, to više smisla ima podeliti ga na nekoliko vrsta ulaganja.
Zarada od 1.000, 5.000 i 10.000 evra na oročenoj štednji
Banka je i dalje prvi izbor za većinu ljudi u Srbiji. Novac je osiguran, kamata je poznata unapred i nema iznenađenja. Cena te sigurnosti je nizak prinos, a kod devizne štednje i porez.
Devizna štednja: oko 3% pre poreza
Prema Finansije101, okvirna kamata na oročenu štednju u evrima kod banaka u Srbiji kreće se oko 3% godišnje. Kako navodi Forbes Srbija, na kamatu od devizne štednje plaća se porez od 15%, dok je kamata na dinarsku štednju oslobođena poreza.
Kada se to izračuna, uz kamatu od 3% dobijate:
- 1.000 evra: 30 evra bruto, oko 25,5 evra neto
- 5.000 evra: 150 evra bruto, oko 127,5 evra neto
- 10.000 evra: 300 evra bruto, oko 255 evra neto
Dinarska štednja: od 4% do 4,5% bez poreza
Prema zvaničnim informacijama banaka, dinarsko oročenje na 12 meseci trenutno donosi do 4,5% godišnje, a kod većih banaka oko 4%. Preračunato u evre, 1.000 evra donosi od 40 do 45 evra, 5.000 evra od 200 do 225, a 10.000 evra od 400 do 450 evra. Sve to ostaje vama. Računica važi ako kurs dinara prema evru ostane stabilan tokom godine.
Pre nego što oročite novac, pogledajte i drugu stranu računa. Ako otplaćujete kredit sa kamatom od 8% ili 9%, nijedna štednja od 3% to neće nadoknaditi. Tada je ponekad pametnije proveriti da li se isplati refinansiranje kredita ili prevremena otplata.
Ulaganje u državne obveznice
Državne obveznice su manje poznate građanima, a često nude više od banke, uz sličan nivo sigurnosti, jer iza njih stoji država. Prema pisanju portala Biznis.rs, država je u junu 2026. prodavala petogodišnje dinarske obveznice po prinosu od 5% godišnje.
Uz prinos od 5%, zarada izgleda ovako: 50 evra na 1.000, 250 evra na 5.000 i 500 evra na 10.000 evra. Kako objašnjava analiza objavljena na istom portalu, ulaganje u državne obveznice oslobođeno je poreza, dok kod štednje to važi samo za dinare.
Obveznice se kupuju preko banke ili brokerske kuće. Možete ih prodati i pre dospeća, ali tada vrednost zavisi od stanja na tržištu. Ko drži obveznicu do kraja roka, dobija tačno ono što je ugovoreno.
Zlato uvek drži vrednost
Zlato je poslednjih godina glavna tema svake priče o ulaganju. Prema podacima koje prenosi Kurir, zlato je u 2025. poskupelo za 64%, najbržim tempom od 1979. godine. Takav rast je izuzetak, a ne pravilo. Forbes Srbija upozorava da zlato najbolje radi na horizontu od 10 do 20 godina, a ne kao kratkoročna investicija.
Za jednu godinu niko ne može da garantuje prinos. Ako bi vrednost porasla 10%, 1.000 evra bi donelo oko 100 evra, 5.000 evra oko 500, a 10.000 evra oko 1.000 evra. Ako bi pala 10%, gubitak bi bio istog obima.
Od toga treba oduzeti i razliku između prodajne i otkupne vrednosti, koja kod manjih komada može da pojede dobar deo dobiti. Pre kupovine nekoliko nedelja pratite kako se kreće investiciono zlato cena kod ovlašćenih prodavaca, jer ulazak posle naglog skoka lako umanji zaradu.
Zarada od 1.000, 5.000 i 10.000 evra u investicionim fondovima
Fondovi odgovaraju onima koji žele više od štednje, a nemaju vremena da sami prate tržište. Vaš novac se spaja sa novcem drugih ulagača, a profesionalni upravljači ga raspoređuju u obveznice, akcije i drugu imovinu.
Prema podacima koje je objavio nedeljnik Vreme, Raiffeisen Alternative fond je prošle godine ostvario prinos od 4,39%, a Intesa Invest Equity 5,67%. Prevedeno u evre, 1.000 evra bi donelo između 44 i 57 evra, 5.000 evra između 220 i 285, a 10.000 evra između 440 i 570 evra.
Na šta da pazite kod fondova
- Ulazne, izlazne i upravljačke naknade umanjuju stvarnu zaradu.
- Prošlogodišnji prinos ne znači da će iduće godine biti isti.
- Novčani fondovi donose manje, ali novcu brzo pristupate.
- Akcijski fondovi mogu više da porastu, ali i da padnu.
Berza nudi najveći potencijal i najneizvesnije pojedinačne godine. Dugoročni istorijski prosek indeksa S&P 500 je oko 10% godišnje, dok je u poslednjih 15 godina bio i viši.
Ako uzmete prosek od 10%, 1.000 evra donosi oko 100 evra, 5.000 oko 500, a 10.000 oko 1.000 evra, i to pre poreza od 15% na kapitalnu dobit. Prosek se gradi kroz godine rasta i godine pada. Jedna konkretna godina zato može da završi i u minusu.
Da li se krptovalute isplate?
Kriptovalute su ulaganje kod kog je razlika između najboljeg i najgoreg scenarija najveća. Za godinu dana možete da duplirate novac, ali i da ostanete bez većeg dela uloga. Upravo zato ovde nema smisla govoriti o „očekivanoj“ zaradi, već samo o mogućim ishodima.
Koliko kriptovalute mogu da donesu za godinu dana
Prosečan godišnji rast bitkoina je u poslednjih 15 godina bio iznad 90%, ali da je to posledica vrlo niske početne vrednosti i da se ne može preslikati na budućnost. Zato za dugoročnu računicu koriste umereniju pretpostavku od oko 30% godišnje, uz napomenu da je to samo ilustracija.
Ako biste imali takvu godinu, računica bi izgledala ovako:
- 1.000 evra: oko 300 evra zarade, odnosno 255 evra posle poreza
- 5.000 evra: oko 1.500 evra zarade, odnosno 1.275 evra posle poreza
- 10.000 evra: oko 3.000 evra zarade, odnosno 2.550 evra posle poreza
Druga strana medalje je mnogo neprijatnija. Isti izvor upozorava da je bitkoin u pojedinim ciklusima padao i preko 70%. U tom slučaju od 1.000 evra ostaje oko 300, od 5.000 evra oko 1.500, a od 10.000 evra oko 3.000 evra. Forbes Srbija ulaganje u kriptovalute čak poredi sa kockanjem i savetuje ga samo onima koji mogu da podnesu gubitak značajnog dela novca.
Kako da rasporedite 1.000, 5.000 ili 10.000 evra
Jedan od osnovnih finansijskih saveta glasi: prvo rezerva, pa tek onda ulaganje. Novac koji vam može zatrebati za tri meseca ne bi trebalo da bude u zlatu ili na berzi.
| Iznos | Predlog raspodele | Zašto baš tako |
|---|---|---|
| 1.000 evra | Dinarska štednja ili novčani fond | Razlika između opcija meri se desetinama evra, novac ostaje dostupan, a zarada nije oporezovana ili je porez mali |
| 5.000 evra | Veći deo u dinarsku štednju ili obveznice, deo u fond, manji deo u zlato | Iznos je dovoljan da podela ima smisla, a zlato služi kao dugoročna zaštita |
| 10.000 evra | Polovina u obveznice i dinarsku štednju, četvrtina u fond, ostatak u zlato ili ETF | Podela postaje pravilo, pa jedna loša godina na berzi ne može ozbiljno da ugrozi celu ušteđevinu |
Ono što ne bi trebalo da radite jeste da ulažete pozajmljen novac. Kamata na gotovinski kredit je najčešće viša od sigurnog prinosa, pa pre bilo kakvog zaduživanja proverite koji su uslovi za podizanje kredita i koliko vas on zaista košta.
Česta pitanja o zaradi od ulaganja 1.000, 5.000 i 10.000 evra
Koliko novac može da zaradi za godinu dana?
Za godinu dana sigurna ulaganja donose od oko 25 do 50 evra na svakih 1.000 evra, a sve preko toga nosi i mogućnost gubitka. Dinarska štednja i državne obveznice trenutno imaju najbolji odnos sigurnosti i zarade, dok zlato i akcije pokazuju pravu vrednost tek na dužem roku. Sednite, izračunajte koliko vam novca treba u narednih godinu dana, i tek ostatak rasporedite tamo gde može da radi za vas.